Kad veliki zavise od malih: Koje su ključne prednosti saradnje korporacija i startapa

Saradnja velikih kompanija i startapa sve je češća pojava, iako se radi o veoma različitim poslovnim sistemima, jer i jedni i drugi prepoznaju prednosti koje dobijaju u toj simbiozi. Korist je obostrana i primećuje se u više polja – od finansijske, preko upravljačke do stvaranja ili očuvanja položaja na tržištu, a u takvoj saradnji, veliki često zavise od malih. Stručnjaci tvrde da će velike kompanije, koje ne prepoznaju prednost takve saradnje, „konkurencija pregaziti“.

Startapima nedostaje iskustvo, sredstva i vid usmerenja ka zahtevima korisnika, na osnovu čega mogu da dalje razvijaju i unapređuju svoje ideje, dok velikim kompanijama često manjka upravo kvalitetna ideja koja će ih istaći u odnosu na konkurente.

Saradnja korporacija i startapa u Srbiji

Ovakvi vidovi saradnje nisu strani ni u Srbiji. Velike korporacije poput Telekoma, A1 ili Delta Holdinga, već duže vreme imaju zajedničke poslovne poduhvate sa startap kompanijama, kako bi unapredile usluge i prilagodile ih korisnicima u novom dobu.

Davor Sakač, direktor TS Ventures Fonda, kompanije za ulaganje u nova tehnološka i poslovna rešenja koju je osnovao Telekom Srbija, kaže da saradnja velikih kompanija i startapa stvara određenu sinergiju između inovacija i stabilnosti, što doprinosi obostranoj koristi kroz razmenu znanja, resursa, novih tehnologija i pristupa tržištu.

„Ove vrste partnerstva često rezultiraju stvaranjem održivih poslovnih modela koji donose vrednost za obe strane. Pogotovo je dobar primer ove saradnje u tehno industriji, koja se u prethodnih par godina, od momenta pojave pametnih telefona, suočila sa najviše izazova, ali i mogućnosti za nove načine opsluživanja korisnika“, navodi Sakač.

On dodaje da su u toj saradnji korporacije glavni faktor, zbog razumevanja tržišta i načina na koji se može doći do korisnika.

„Najčešće su i same kompanije korisnici rešenja koja startapi nude, i kako bi to opstalo na duži period, veoma je važno uspostaviti partnerstva koja su obostrano korisna i poštuju poslovne principe gde kompanije ili dodaju vrednost svojem postojećem portfoliju i uvećavaju svoj profit, ili optimizuju neke postojeće procese gde prave znatne uštede na operativnim i kapitalnim ulaganjima, jednom rečju povećavaju svoj profit“, ističe Sakač.

Inovacije i agilnost startapa

Velike kompanije često se suočavaju sa situacijom da dođu do tačke stagnacije, u kojoj konkurencija ili moderne tehnologije prete da ih nadmaše. U tom trenutku im je potrebna asistencija nekog ko „razmišlja van šablona“.

Sakač navodi da su startapi poznati po svojim inovacijama i agilnosti, pa probleme sagledavaju i rešavaju modernijim pristupom. To je glavni razlog zašto je saradnja povoljna za velike kompanije – dobijaju pristup novim idejama, ali i pomoć za bržu i adekvatniju adaptaciju potrebama tržišta.

„Startapi imaju tendenciju da brže reaguju na probleme i izazove, pa velike kompanije kroz partnerstvo sa njima mogu da ubrzaju svoje procese, pronađu brža rešenja i efikasnije ih implementiraju u svoje procese“, smatra Sakač i dodaje da je korporacijama u radu značajan i pristup talentima i „svežim“ perspektivama, čime se formira nova atmosfera u već ustaljenim strukturama.

Glavni i izvršni direktor startapa OTA Sync, Đorđe Jevtić, ističe da je među primarnim benefitima saradnje za kompanije i to što se na taj način ubedljivo povećava jaz koji postoji između određene kompanije i njenog konkurenta.

„Velike kompanije mogu da upotrebe svoje velike baze korisnika, baze zaposlenih i resurse kako bi uz startape uvećali dodatnu vrednost koju nude svojim trenutnim korisnicima, a uz to da diversfikuju svoje izvore prihoda“, dodaje on.

Korist i za kompanije i za korisnike

Jedan od primera ovakve saradnje možemo pronaći u okviru kompanije A1 i njihovog skoro lansiranog programa saradnje sa startapovima. Ana Ninković, menadžer inovacija u A1, ističe da ih je pokrenula ambicija da podrže inovativne tehnološke kompanije, a ujedno i da kroz rešenja i usluge osnaže digitalno iskustvo svojih korisnika.

“A1 Srbija ima bogatu istoriju saradnje sa startapima i mladim tehnološkim kompanijama i najnoviji A1 Program partnerstva je evolucija te prakse. Svaka od tih saradnji je prilika da kao korporacija mnogo naučimo o agilnom načinu rada, da testiramo češće svoje ideje i brzo ih plasiramo radi adekvatnih i pravovremenih povratnih informacija od korisnika. Mi u ovim saradnjama vidimo značajnu priliku za kreiranje novih digitalnih rešenja i pružanje jedinstvenog pristupa na tržištu koji bi korisnicima pružio dodatnu vrednost u korišćenju usluga A1 Srbija. Kroz ovaj program smo pre svega posvetili posebnu pažnju da interno postavimo jasan i održiv sistem koji ovakva partnerstva može da podrži. U tu svrhu smo osnovali tim koji vodi komunikaciju sa svim firmama koje nam se obraćaju, proces prijava i selekcije je maksimalno transparentan i očekivanja i kriterijumi su jasno predstavljeni na našem sajtu A1partnering.rs“, kaže ona.

Interesovanje je bilo veće od onog koje su na početku očekivali, što je, kako kaže, jasan pokazatelj potreba mladih tehnoloških firmi za podrškom i partnerstvom sa velikim kompanijama, da naročito u svojim prvim fazama skaliraju biznis i unaprede ga na obostranu korist.

“Sa druge strane, veliki broj različitih proizvoda koji rešavaju raznovrsne probleme biznis korisnika pomogao nam je da uvidimo realnu meru izazova koji postoje u poslovanju malih i srednjih preduzeća. To je segment kojem želimo posebno da se posvetimo u ovoj godini”, dodaje ona.

Iskustvo i resursi korporacija

Startapima je neophodno da ih neko sa višegodišnjim iskustvom uputi u poslovanje i tržište, zbog čega glavni i izvršni direktor OTA Sync-a Đorđe Jevtić naglašava važnost mentora u prvim fazama razvoja.

„Zaposleni u velikim kompanijama, pogotovo oni na višim pozicijama znaju kako se rade one “manje interesante” stvari u kompanijama, a koje su od ključnog značaja i bez poznavanja toga startapi imaju velike šanse da naiđu na ozbiljne probleme. Dakle prenos znanja bi omogućio startapima da lakše savladaju neke od sledećih stvari: vođenje i planiranje bilansa, rukovođenje ljudskim resursima, identifikovanje vrednosti i vizije i usmeravanje strategije po toj viziji, dugoročno planiranje, budžetiranje…“, objašnjava Jevtić.

On dodaje važnost resursa, koji startapima omogućavaju da brzo testiraju svoja rešenja i projekte i dobiju potrebne povratne informacije koje će im značiti u daljem razvoju ideja.

Takođe, velike kompanije ili njihovi zaposleni mogu da postanu investitori u startapima, naročito jer su izvori finansiranja ključan resurs koji nedostaje većini startapa na samom početku.

Kako navodi Sakač, sve ovo startapima omogućava da razumeju trenutnu vrednost svog proizvoda ili usluge, dobiju povratne informacije od stvarnih korisnika i da, ukoliko situacija to dozvoli, zaključe dugoročne poslovne aranžmane.

Kako navodi, startapi koji razvijaju inovativne tehnologije ili imaju intelektualno vlasništvo mogu da ponude svoja rešenja kompanijama, što može biti win-win situacija, gde startapi dobijaju finansijsku podršku ili pristup većoj distribuciji, dok kompanije tako dobijaju pristup novim tehnologijama.

Globalno konkurentni

Zajednički razvoj proizvoda između kompanija i startapa na prostorima poput Jugoistočne Evrope, može biti izuzetno uspešan i poslovno globalno konkurentan, time povoljan i za celokupnu privredu jedne zemlje, smatra Davor Sakač.

„Startapi i kompanije mogu uspostaviti strateška partnerstva za zajednički razvoj novih proizvoda i usluga, kombinacijom resursa, znanja i ekspertize što može rezultirati stvaranjem inovativnih rešenja koja su privlačna na tržištu. Ono što je realnost je da je naš startap ekosistem još uvek u začetku i treba nam još vremena i strpljenja kako bi startapi dodatno sazreli i ojačali, pogotovo iz domena razumevanja potreba kupaca i načina kako doći do njih, ponuditi im uslugu ili proizvod i dobiti korisnika koji će biti spreman za to i da plati, a da pritom ima osećaj da je sa tim rešenjem dobio i neku dodatu vrednost na duži rok“, podvlači Sakač.

Ko bude ignorisao, pregaziće ga konkurencija

Đorđe Jevtić iz OTA Synca takođe navodi da je takav vid saradnje tek u usponu, a naročito je prisutan između velikih kompanija u IT-u i startapa, telekomunikacionih kompanija i startapa, a od skoro se može primetiti i u bankama.

„Mislim da prvenstveno velike kompanije, njihov menadžment i zaposleni nisu informisani o tome koliko je ovo ustvari plodno tlo za saradnju i da je to, uz pravu strategiju, isključivo win-win strategija. Smatram da će kompanije koje budu ignorisale ove mogućnosti vremenom biti pregažene od konkurencije koja to neće ignorisati. Kao primer mogu da navedem to što Majkrosoft ulaže u OpenAI jer je to u skladu sa njihovom AI strategijom, a takođe i to što mi sarađujemo sa Telekomom Srbija, gde se kao poslovno rešenje uklapamo u njihovu strategiju uvećanja broja biznis rešenja koja imaju u ponudi“, zaključuje on.

Naučni pristup: Šansa za rast obe strane

Saradnja velikih kompanija i startapa predmet je i naučnih proučavanja, a prof Sandra Nešić, koja na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu drži kurseve „Startup i preduzetništvo“ i „Menadžment u digitalno doba“, te je viši konsultant za inovacije u ICT Hub-u, jedan je od naučnika koji se bavi tom temom.

Ona navodi da saradnja velikih kompanija i startapa nudi brojne prednosti za obe strane, te može doprineti rastu i inovacijama u poslovanju.

„Sa jedne strane, korporacije važne probleme u poslovanju nastoje da reše kroz inovativna rešenja bazirana na savremenim tehnologijama koja često brže i jeftinije mogu da pronađu kod startapa. Isto tako, u cilju postizanja rasta kroz proširenje ponude proizvoda i servisa za svoje korisnike i kupce, partnerstva sa startapima posmatraju kao važan kanal. Kroz saradnje dolazi do inoviranja brenda te se percepcija partnera, klijenata i budućih zaposlenih značajnije povezuje sa konceptom inovacije. Korporacije razvijaju preduzetnički način razmišljanja kroz rad sa startapima, upoznaju nove trendove i tehnologije, posebno ukoliko saradnja ide u pravcu zajedničkog osmišljavanja i razvoja rešenja. Korporacije su važan učesnik svakog inovacionog ekosistema i mogu da pruže značajnu podršku razvoju startap ekosistema“, navodi ona.

Kako kaže, startapovi imaju ceo spektar koristi od ovakve saradnje.

“Oni tako mogu da dođu do značajnih resursa koje korporacije poseduju, poput finansijskih sredstava, domenskih ekspertiza. Jedan od značajnijih motiva za startape na domaćem tržištu jeste pristup tržištima i korisnicima korporacija, kako korporacije već imaju velike baze postojećih ali i potencijalnih korisnika”, podvlači Sandra Nešić. Na taj način, startapi mogu da unaprede svoje proizvode, sprovodeći projekte dokaza koncepta ili pilote, učeći kako prilagoditi svoj proizvod za određene korisnike i tržišta.

“Za startap u razvoju, saradnja sa velikim brendom predstavlja dokaz kvaliteta i korisnosti rešenja, što je izuzetno važno za privlačenje investitora i akviziciju novih korisnika”, kaže Nešić.

Kao primer navodi saradnja između Igigi, inovativne platforme i robota za interakciju s kupcima, Nelt Baby Food Factory i njihovih Nutrino Lab proizvoda, te kompanije Mercator-S, koja je rezultirala boljim pozicioniranjem ovih proizvoda u maloprodajnim objektima. Za startap je to značilo rast prisustva njihovog rešenja u maloprodajnim objektima i dokaz da ona donose pravu vrednost poslovanju.

“Različiti mehanizmi saradnje omogućavaju startapima razvijanje ideja i njihovu transformaciju u vredne proizvode, uz istovremeno razvijanje održivog poslovnog modela. Na primer, startap može imati konceptualno rešenje koje odgovara potrebi ili izazovu korporacije. Prijavom na oglašeni izazov, dobijaju priliku da svoje rešenje testiraju kroz projekat dokaza koncepta. Zajednička saradnja, uz korišćenje finansijskih i drugih resursa, omogućava brži razvoj i plasman prve verzije proizvoda na tržište, te bržu monetizaciju vrednosti koju proizvod donosi kompaniji i/ili korisnicima. Korporacije često organizuju programe inkubacije i akceleracije koji imaju za cilj ubrzanje razvoja proizvoda i poslovanja startapa”, ističe Sandra Nešić.

Posebno su interesantni programi u kojima kompanije i startapi zajedno rade na adresiranju specifičnih tržišnih prilika i kroz zajedničko osmišljavanje rešenja i njegovu proveru na tržištu, razvijaju proizvod sposoban da reši slične probleme kod drugih tržišnih aktera.

Prema njenim rečima, bez saradnje, korporacije i startapi neće moći da se suoče ni sa izazovima sadašnjosti, a kamoli budućnosti.

Vest preuzeta u celosti sa ove lokacije.

Latest posts

Go to Top